Juli, juli, juli... mesec koji je za mene uvek bio najinspirativniji, prepun događaja, slobode, novih ideja... bezbroj inovacija. Ustajanje u cik zore nikad mi nije predstavljalo problem.Volim da budim zoru ili ona mene nekako i ne znam više ko prvi koga ugleda i zahvalim se, sa radošću dan dočekam. Ta jutra dok možda većina spava, oseti se mir, jedna fina energija koja počinje da kruži, obuzima mi telo i ja sa mislima iz sanjanih snova krećem da osvajam dan.
Sećam se detinjstva, mladosti, bosih noga po pesku niz reku, tumaranja uzvodno sa samo par komadića garderobe i osećaja slobode pokreta. Teskoba zimskih kaputa je otišla sa martom, do maja su i džemperi zauzeli mesto na dnu ormara, juna se završila školska godina i juli se daje obilato. Tada... sve peva, šarene pijace, kupališta duž reke, šarenilo boja, obilje mirisa zrelog voća, krenu i ulični prodavci pečenog kukuruza, počinju vašari, raskoš...sećanja se nižu. Ređaju se emocije ko note sa dirke klavira, juli, juli... Dopire do mene pesma "Juli je mesec žut kada putuje pola nacije, u vozi ni za lek nema mesta bez rezervacije... Jedan Saša iz voza mi..."