Pretpostavlja se da svaka žena bar pet puta tokom života ima upalu mokraćne bešike, odnosno cistitis. To je ujedno i najčešća infekcija urinarnog trakta, koja, na sreću, nije komplikovana i lako se leči. Žene su sklonije urinarnim infekcijama zbog anatomije, jer je ženski mokraćni kanal kraći od muškog, a time i izloženiji infekciji. Upale bešike najčešće pogađaju mlađe žene koje tek stupaju u seksualne odnose, ali su njima sklonije i žene posle menopauze.
- Najveća zabluda je, međutim, da je partner taj koji prenosi infekciju. Upala nastaje sama, u telu žene, jer se bakterije koje stvaraju infekciju već nalaze u urinarno-genitalnom traktu žene - kaže u intervjuu za "Novosti", profesor dr Vinka Vukotić, šef odeljenja Klinike za urologiju u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović".

* Odakle, onda, potiču te bakterije?
- Ceo deo od anusa do vaginalnog otvora je kolonizovan bakterijama koje potiču iz debelog creva. Te bakterije se mehanički, najčešće, tokom seksualnog odnosa, prenose u mokraćnu bešiku.

* Kako nastaje upala?
- Upravo zbog tog kratkog "puta" od završetka debelog creva do urinarnog trakta, bakterije se vrlo brzo prenose, i razmnožavaju. Upala nastaje naglo, ne tinja dugo u telu, kao što mnogi misle. Možete, recimo, pre podne da uradite nalaz mokraće i da on bude potpuno uredan, a da popodne dobijete infekciju.

SINTETIKA
 * DA li nošenje sintetičkog ili "tanga" veša može da provocira upalu?
- Takav veš ne omogućava dobro "disanje", pa se uzak ili sintetički veš ne preporučuje, jer lako može da doprinese upali.

* Da li je to jedini put kojim bakterije prelaze u urinarni trakt?
- Smatra se i da postoji mogućnost da se limfnim putevima te bakterije prenesu iz debelog creva u bešiku, ali ipak je verovatniji način da se spolja, iz analnog otvora bakterije razmože i popnu kroz mokraćni kanal do bešike.

* Zbog čega se infekcije kod nekih žena stalno vraćaju?
- Pretpostavka je da su ćelije sluznice kod nekih žena prijemčivije za bakterije nego kod drugih.

* Da li je antibiotik jedini lek protiv upale?
- Problem je što se vrlo često daju antibiotici i kada ne postoje tegobe, već se samo u rutinskom nalazu urina pronađu bakterije. To se često dešava kod žena posle menopauze. Tada se radi o potpuno bezazlenoj takozvanoj asimptomatskoj bakteriuriji, odnosno prisustvu bakterija bez simptoma.

* Kakvu štetu tada mogu da naprave antibiotici?
- Davanjem antibiotika menjaju se i odbrambene sposobnosti organizma, menja se ravnoteža koja postoji između dobrih i loših bakterija koje su stalno prisutne. Upotrebom antibiotika pravimo sve otpornije i agresivnije sojeve bakterija.

* Ali, dešava se da pacijentkinja ima izvesne tegobe i da zbog toga zahteva ispitivanje urina?
- Da, često se dešava da se žena žali na neprijatan miris urina, na neprijatnost u predelu trbuha, ali to nisu tipični znaci upale bešike. I upravo tada, lekar treba da proceni da li pacijentkinja ima upalu ili ne, a ne da automatski propiše antibiotik.

* Koji su tipični simptomi upale? - Upala obično počne sa iznenadnim bolom i osećajem težine u mokraćnoj bešici. Sa bolom i pritiskom u donjem delu trbuha javlja se i potreba za učestalim mokrenjem, što je odbrambena reakcija organizma koji na taj način želi da se oslobodi, da izbaci te bakterije. Dalje, prisutan je i osećaj pečenja pri mokrenju, što pacijentkinje objašnjavaju kao da "žileti prolaze kroz mokraćni kanal". Ono što ih najviše uplaši, a što nije u stvari mnogo zabrinjavajuće, je krv pri kraju mokrenja.

* Dakle, samo ako postoje jasni simptomi, propisuje se antibiotska terapija?
- To je jedina infekcija gde imamo pravo da počnemo antibiotsku terapiju bez dokaza, odnosno bez nalaza urina. Nalaz može da se da na analizu, ali ne mora da se čeka da se započne sa terapijom.

LAŽNI NALAZI 
* DA li može nalaz urina da prikaže bakterije i ako ne postoje?
 - Kad se daje urin na analizu, regija treba da bude oprana, zatim, da se da srednji mlaz urina. Greška je i što pacijenti često rano ujutru daju mokrću pa je odnesu posle tri ili četiri sata u laboratoriju, a tamo još stoji nekoliko sati. Na sobnoj temperaturi, na primera, od deset bakterija za sat vremena imaćete sto hiljada bakterija.

* Kojim analizama se potvrđuje prisustvo infekcije?
- Urinokulturom se potvrđuje samo prisustvo bakterija, ali da li postoji upala ili je u pitanju samo kolonizacija bakterija utvrđuje se i običnim nalazom urina. Jer, ako nema leukocita u urinu, a pacijentkinja nema tegobe, prisustvo bakterija u urinu je potpuno bezazleno. I to se ne leči.

* Koliko dugo traje terapija?
- Dugo je vladalo pravilo da se infekcija leči sa tri vrste antibiotika koji se smenjuju, pa je lečenje trajalo i do mesec dana. Međutim, ustanovljeno je da sklonost ka novoj infekciji apsolutno nije smanjenja sa dužinom trajanja antibiotske terapije. Sada se smatra da antibiotik treba davati od tri do pet dana, čak ne uvek antibiotik, već uroantiseptik. Jer, antibiotici kod žena često prave vaginalne gljivične infekcije, što ih uvodi u novi problem.

* Infekcije ne zaobilaze ni one žene koje previše vode računa o higijeni?
- Previše higijene se takođe ne preporučuje, posebno su kontraindikovana vaginalna ispiranja raznim preparatima. Tako se ispiraju i one dobre bakterije koje treba da prave ravnotežu sa lošim.

* Imaju li hormoni kakve veze sa nastankom infekcije?
- Imaju. Zato su infekcije kod žena posle menopauze češće. Hormoni deluju pre svega na genitalne organe, ali i na sve ostale, kao što je sluzokoža mokraćnog kanala. Sluzokoža više tako dobro ne štiti mokraćni kanal od bakterija i zato su upale češće.

* Mogu li bakterije iz bešike da se popnu dalje, sve do bubrega i tamo izazovu upalu?
- Mogu, i zato je važno obavezno lečiti cistitis. Ako se upala proširi na bubrege, to može da bude veoma ozbiljno stanje, a može da se prepozna po tome što uz sve postojeće simptome cistitisa postoji i visoka temperatura.

* Da li učestale infekcije mogu da utiču na plodnost?
- Same urinarne infekcije ne. Mogu, recimo, tako ako se zbog čestih upala često piju antibiotici, ili se dugo daje profilaksa, pa u tom slučaju treba voditi računa da li žena planira trudnoću da bi se dao antibiotik koji ne smeta razvoju ploda. Može, takođe, da se desi da postoji neprepoznata genitalna infekcija, izazvana hlamidijom, ureaplazmom ili mikoplazmom, a koja daje slične simptome kao urinarna.

* Kakva je prevencija?
- Preventivne mere su vrlo jednostavne. Važno je piti dosta tečnosti, najmanje litar i po do dva tokom dana. Tečnost treba piti pomalo u gutljajima, a ne odjednom. Jer, kad se pije dosta tečnosti, javlja se nagon za mokrenjem, a tada se bakterije ispiraju. Pošto seksualni odnos često provocira upalu, savetuje se da se obavezno mokri posle odnosa. Preporučuje se da se povremeno piju i brusnica ili uvin čaj. Važna je regulacija stolice jer oni koji često imaju zatvor češće imaju upale bešike. Redovnom stolicom se smanjuje sklonost ka infekciji, a u tome mogu da pomognu probiotici.