Koliko godišnje unesemo otrove ishranom ??? Otrovi sa njiva zbog brze zarade

 Nisam mogla  a da ne prokomentarišem jer zaista je prevršilo svaku meru.

 I posle me neki ubedjuju da se zdravo hrane jer imaju para i kupuju kvalitetno a ne proizvode sami i da im ne trebaju dodaci ishrane (suplementi) da su zdravi ko dren a meni dođe žao ne što mene pokušavaju da slažu  već što sebe zavaravaju jer činjenica je ta da su puni otrova i hemije i da im je neophpodna detoksikacija i to što pre, dok ćelije nisu počele da se množe kako ne treba.

Весели тровачи на српским њивама

од satelit на 6. јул 2015.

Београд – Храна у Србији пуна је пестицида, одјекнула је недавно вест као гром из ведра неба, уз податак да се чак 70 одсто произведене хране прска опасним хемикалијма, већином сумњивог квалитета. У Србији је само током шест месеци прошле године у 29 узорака воћа и поврћа из увоза и из земље откривена недозвољена количина пестицида.
Лимун, поморанџа и мандарина из Турске и спанаћ су били најотровнији, али су штетне хемикалије у недозвољеној количини откривене и у грожђу, шљивама, пасуљу, али и у малинама, паприкама и краставцима.
Највише пестицида садржи кора јабуке, а следе целер, чери парадајз и краставци, док их је најмање у луку и кукурузу. Стручњаци указују да се јабука прска и до 14 пута, а шаргарепа 12. На питање како избећи прскано воће и поврће, саветују да се на пијацама бирају ситне и квргаве шаргарепе које су различите величине и црвљиво воће, јер црв неће у прскано воће.
Стручњаци с Универзитета Рочестер, који се баве истраживањем утицаја хемикалија на људску репродукцију, тврде да је проблем у томе што већина пестицида који се данас нашироко користе није одговарајуће тестирана.
Тако су британски научници утврдили пре неколико година да многи пестициди који су се дотад сматрали безопасним лоше утичу на мушке хормоне. Тестови су показали да 30 од 37 тестираних пестицида блокира деловање мушких хормона.
Нимало није пријатан податак да Србија према потрошњи хемикалија спада у водеће европске земље и док Министарство пољопривреде стално понавља да је воће и поврће безбедно, представнци мултинационалних компанија за производњу пестицида истичу да се 70 одсто пољопривредних производа у Србији и даље прска пестицидима сумњивог квалитета.
Хемикалије за обрадиву земљу
Више од 50 одсто обрадиве површине у Србији третира се средствима за заштиту биља. То се чини на основу минималне документације, према закону о заштити биља из 1998. године.
Ове хемикалије се у тлу задржавају две деценије, а најгори је ДДТ који изазива рак и неплодност и који је у другим земљама одавно забрањен. Познато је да и бројни „легални“ пестициди узрокују хронични умор, канцер, али и разарају ендокрини систем.
Прошле године поново одложена примена новог закона усвојеног још 2009. који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, па се пестициди даље региструју према закону из 1998.
Извршни директор Удружења иностраних произвођача средстава за заштиту биља у Србији (СЕЦПА) Драгана Димитријевић каже за „Вести“ да се још чека на амандмане новог закона.
„За сада се не зна се када ће тај посао бити готов. Надамо се да неће бити прича без краја“, објашњава наша саговорница.
„Чак 45 одсто произведене исхране у Србији потенцијално је опасно. Такви пестициди могу да се користе само у Србији где се региструју с минимумом документације, али не у ЕУ чије земље имају много строжу процедуру. Србија хоће у ЕУ, па очекујемо да ће се Министарство пољопривреде потрудити, јер поглавље 12 у преговорима са Бриселом Србија мора да испуни.“
Опасне испоруке
Неке испоруке опасне су по здравље због високе количине пестицида. Последњи пример су јабуке из Србије, упозорио је 2013. године премијер Русије Дмитриј Медведев. Руска служба за контролу пољопривредних производа Росељхознадзор открила је тада да око 60 тона јабука из Србије садржи превисок ниво пестицида.
Иначе, Русија је 2009. увезла 145 тона српских јабука с превисоком количином пестицида, а 2011. око 77 тона. Зато је увоз јабука из Србије смањен више од 2,5 пута у односу на 2012. годину. Русија је претходних година била највећи купац јабука из Србије, на то тржиште ишло је 90-95 одсто укупног извоза овог воћа.
Већ годинама колају приче да у Шумадији постоји село познато по неумереној и неконтролисаној употреби пестицида у воћњацима и виноградима. Произвођачи јабука, бресака, шљива и грожђа у том селу 16 до 23 пута (уместо два-три) прскају и запрашују воћке да би уништили коров и штеточине, па их сељаци из суседних села колоквијално зову „весели тровачи“.
Да нема редовне анализе и контроле хране, за „Вести“ указује и Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда. Он објашњава да не само да се не контролише на прави начин прскање воћа и поврћа у Србији, већ се у земљу увози оно које је третирано пестицидима и хербицидима.
Црна статистика употребе хемикалија у свету
* Небезбедна храна је узрок смрти око два милиона људи годишње * Од последица пестицида годишње у свету умре 200.000 људи * Годишње се отрује пестицидима 500.000 људи * Годишње поједемо 500 килограма хране, а од тога три килограма отрова * Загађена храна може проузроковати више од 200 болести.
„Нажалост, наше удружење нема могућности да испита количине тих хемикалија, а надлежни који треба да ураде и обавесте јавност, то не чине“, каже Богосављевић.
„Тим подацима је могуће и манипулисати, па би било добро да се део тих послова пребаци на невладин сектор који показује већу одговорност. Мора се успоставити систем контроле намирница, јер се у протеклој години десило више тровања храном, од којих су нека однела више људских жртава, као у старачком дому у Чачку.“
Након помора орлова белоперана, прошле године догодио се помор јата сивих ждралова. Јато 19 птица пронађено је отровано пестицидом флураданом који је у Србији забрањен. Мртви ждралови пронађени су на државној парцели кукуруза, која је издата у закуп недалеко од Чоке.
Србија је црни европски шампион у неколико категорија: 50 одсто пољопривредног земљишта засејано је производима који садрже пестициде, има највише регистрованих пестицида – 800, а проблем је што су само 300 оригинални производи, а нико не зна шта се налази у 500 копија који се увозе и продају у Србији јер су довољна два папира да се региструје копија оригиналног пестицида и може да се увози.
Д. Декић, Вести 

Ako se zna koliko je bitno očuvanje pčela za ljudski opstanak uopšte  dokle više

Прскали пестицидима сунцокрет и уништили преко 3.000 кошница са пчелама

Прскали пестицидима сунцокрет и уништили преко 3.000 кошница са пчелама ВИШЕ од 3.000 кошница, у околини Кикинде, остало је без роја, због масовног помора пчела. Узрок још није познат, али пчелари сумњају да је реч о тровању инсектицидима којим се запрашује сунцокретово семе, јер је угинулих инсеката, осим у кошницама, било и на главицама сунцокрета. […]

Колико је храна коју једемо затрована пестицидима (2): Отровна репа убила кера

Колико је храна коју једемо затрована пестицидима (2): Отровна репа убила кера У Србији од пестицида све чешће страдају животиње, а осим велике штете због помора фауне, такве несреће су сигуран знак колико су пестициди опасни за здравље људи до чијег тањира стигну путем воћа, поврћа и житарица. Ловац из околине Србобрана Золтан Бергер испричао […]

Листа воћа и поврћа најзагађенијег хемикалијама

Листа воћа и поврћа најзагађенијег хемикалијама Пестициди могу допрети и у плод, али се највише задржавају на кори воћа и поврћа, па је треба темељно прати. Најугроженији су бебе и деца због мање тeлесне тежине. Јабука има највише пестицида од свих осталих врста воћа и поврћа, а следе јагоде, грожђе, целер, брескве, спанаћ и слатка […]

Пестицидима трујемо заштићену врсту орлова

Пестицидима трујемо заштићену врсту орлова Србија се налази на врху европске лествице по биолошкој разноврсности и један је од европских центара биодиверзитета, с обзиром да се 43 одсто врста које насељавају Европу налази у Србији, рекла је директор Светског фонда за природу за Србију Душка Димовић. Димовићева је, поводом Међународног дана биодиверзитета који се данас […]

 Ovo je samo delić naslova  i ujedno i  vrlo zabrinjavajućih informacijama o tome koliko  zdravlje narušavamo dok se hranimo. Ako već nismo u mogućnosti da sami proizvodimo hranu već da se snabdevamo po marketima onda se zaista trebamo pobrinuti i da se zaštitimo koristeći proizvode za detoksikaciju jednom do 2 puta godišnje. O tome koje proizvode  preporučuje CaliVita int. naći ćete na sledećem linku
    

https://www.youtube.com/watch?v=tZn22Yw_oZQ

 

        


 Brinite o sebi, čuvajte se i čistite svoj organizam, pomognite mu da što duže traje  kao zdrav .


Do sledećeg bloga pozdravljam Vas!



 Za sva
Obaveštenja i porudžbine: biljanadjordjevic1965@hotmail.com
Telefon 061 622 75 97 i 062 177 18 59
Moj kodni broj: 3814322648